Zakon o sprečavanju nasilja u porodici stupio je na snagu 2.12.2016.god., a primenjuje se od 1.6.2017.godine.

Prema obrazloženju predlagača Zakona, Ministarstva pravde, postojeća zakonska rešenja nisu davala zadovoljavajuće rezultate, što se ogledalo u okolnosti da su propisi primenjivani u praksi po pravilu poznavali samo situacije kada je nasilje već izvršeno, a što je rezultiralo porastom broja žrtava nasilja u porodici.

Međutim, posebno u slučajevima kada preti opasnost od nasilja, postojala je pravna praznina.

Cilja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici jeste da se ovaj pravni vakum prevaziđe, tj. da se nasilje u porodici predupredi.

U skladu sa navedenim, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, prema čl. 2 ovog Zakona, uređuje organizaciju i postupanje državnih organa i ustanova i time (trebalo bi da) omogući delotvorno sprečavanje nasilja u porodici i hitnu, blagovremenu i delotvornu zaštitu i podršku žrtvama nasilja u porodici.

U tom kontekstu, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, kao nadležene organe i ustanove, određuje policiju, javna tužilaštva, sudove opšte nadležnosti, prekršajne sudove i centre za socijalni rad.

Osnov sprečavanja nasilja u porodici jeste policija, koja je dužna da odredi policijske službenike sa završenom specijalizovanom obukom, radi sprečavanja nasilja u porodici i pružanja zaštite žrtvama nasilja, dok je u javnim tužilaštvima i sudovima obavezno odrediti obučene zamenike i sudije radi ostvarivanja njihovih nadležnosti u sprečavanju nasilja u porodici.

Specijalizovanu obuku sprovodi Pravosudna akademija (čije postojanje, način rada i sve širi uticaj zaslužuju poseban tekst, znatno opširniji od ovog).

Centar za socijalni rad određuje tim stručnjaka radi pomaganja u sprečavanju nasilja u porodici i pružanja podrške žrtvama nasilja.

U slučaju prijave, prepoznavanja ili neposredne opasnosti od nasilja u porodici, policijski službenici imaju pravo da dovedu mogućeg učinioca u nadležnu organizacionu jedinicu policije radi vođenja postupka, uz zadržavanje od najduže osam časova.

Nadležni policijski službenik mora da mogućem učiniocu pruži priliku da se izjasni o bitnim činjenicama povodom spornog događaja, prikupi potrebna obaveštenja, odmah proceni rizik neposredne opasnosti od nasilja u porodici (pri čemu može tražiti mišljenje centra za socijalni rad), te izrekne hitnu meru za sprečavanje nasilja u porodici.

Procena rizika je hitna i pri proceni se naročito vodi računa da li je mogući učinilac ranije ili neposredno pre procene rizika učinio nasilje u porodici i da li je spreman da ga ponovi, da li je pretio ubistvom ili samoubistvom, poseduje li oružje, da li je mentalno bolestan ili zloupotrebljava psihoaktivne supstance, da li postoji sukob oko starateljstva nad detetom ili oko načina održavanja ličnih odnosa deteta i roditelja koji je mogući učinilac, da li je mogućem učiniocu izrečena hitna mera ili određena mera zaštite od nasilja u porodici, da li žrtva doživljava strah i kako ona procenjuje rizik od nasilja.

Ako posle procene rizika ustanovi postojanje neposredne opasnosti od nasilja u porodici, nadležni policijski službenik donosi naređenje kojimučiniocu izriče jednu od dve hitne mere – meru privremenog udaljenja iz stana i mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj, pri čemu je moguće izreći ih istovremeno obe.

Naređenje o hitnoj meri dostavlja se, između ostalih, javnom tužiocu koji, ukoliko na osnovu podataka dobijenih od policije ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, sudu podnosi predlog da se hitna mera produži, a sud produžava hitnu meru ako posle vrednovanja procene rizika nadležnog policijskog službenika, vrednovanja procene rizika koje je učinio javni tužilac, ocene priloženih dokaza i tvrdnji iz predloga tužioca i ocene izjašnjenja lica kome je hitna mera izrečena, ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici.

Sudsko rešenje donosi se bez održavanja ročišta, a javni tužilac (ukoliko mu je sud predlog odbio) i lice kome je izrečena hitna mera mogu protiv rešenja podneti žalbu višem sudu, koja žalba ne odlaže izvršenje rešenja prvostepenog suda.

Potreba za donošenjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici nesporno je postojala, kao što je nesporan i cilj ovog Zakona – blagovremena i delotvorna zaštita od nasija u porodici, te  blagovremeno i delotvorno pružanje pomoći žrtvama nasilja.

Međutim, nakon početka primene ovog Zakona nesporna je i loša strana ovog Zakona – kvalitetna specijalizovana obuka, kao uslov svih uslova za ispravnu primenu ovog Zakona, izostala je  (održavanje obuke u vidu kratkoročnih seminara radi ispunjavanja forme ne može postići željene efekte ovog Zakona).

U kontekstu prethodnog, nesporno je i da Zakon pruža mogućnost da se potencijalnom učiniocu nasilja u porodici znatno ograniče njegova ustavna prava, a bez suštinskog učešća ovog lica u postupku u kojem mu se prava ograničavaju, budući da je celokupan postupak, od policije do drugostepenog suda, hitan, te da se u ovom postupku odlučuje praktično bez mogućnosti odbrane učinioca.

To dovodi do realne mogućnosti širokih zloupotreba instituta iz Zakona, sve pod plaštom „bolje sprečiti nego lečiti“.

Naime, pojavljuje sve veći broj fiktivnih žrtvi nasilja koje lažno prijavljuju drugog člana porodice, računajući na olako određivanje, odn. produženje hitnih mera, budući da ni policija, ni tužilaštvo, ni sud, nisu spremni da prihvate rizik pogrešne odluke (u smislu da odbiju da odrede ili produže hitnu meru, a do nasilja ipak dođe).

Neretka je pojava da i sami nasilnici, prvi na udaru Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i samim tim prvi upoznati sa primenom ovog Zakona, masovno počinju da prijavljuju prave žrtve nasilja, iz inata, osvete ili slično.

Rezultat jeste gubljenje kriterijuma ko je nasilnik, a ko žrtva, što neminovno dovodi u opasnost ostvarenje svih pozitivnih efekata Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Jedino rešenje jeste znatno kvalitetnija obuka lica koja zakon primenjuju, uz insistiranje da procena rizika bude izvršena na pažljiv i sveobuhvatan način, a ne samo radi ispunjavanja formalne procedure u postupku za izricanje hitne mere.

Na žalost, i jedno i drugo za sada izostaje.